Voće
Kajsija
Kajsija je poreklom sa severa Kine i Kirgistana, ali se dugo smatralo da je poreklom iz Jermenije, pa se negde čak i naziva jermenijska šljiva. Spada u listopadno drveće visine od 8 do 12 metara.
Kajsija se gaji u svim krajevima gde je topla klima. U Evropi je rasprostranjena u oblasti Mediterana, a ima je dosta i u Kaliforniji. U našim krajevima sveža kajsija može se jesti od početka juna pa do kraja septembra.
Postoji više vrsta kajsija nastalih ukrštanjem. Obično je okruglastog oblika, obrasla sitnim, gotovo neprimetnim, dlačicama, žute ili narandžaste boje. Plod kajsije je sličan breskvi i nektarini. Jezgro koštice je, kada se osuši, jestivo, pa kajsija spada u koštunjavo voće.
Istraživanja su pokazala da kajsija poboljšava rad mozga i da je važna za intelektualni rad. Delovanje folne kiseline, kao i bogatstvo kobalta i bakra u kajsiji čine je idealnim voćem za malokrvne ljude.
Šljiva
Naše nacionalno voće je razlog što smo u svetu poznati po šljivovici. Šljiva potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku. Danas se uzgaja preko 2500 vrsta šljiva. Najpoznatije vrste su: bistrica, stenli, čačanka, valjevka.
Zbog bogatstva vitamina, minerala, biljnih vlakana, šljiva zauzima važno mesto u ishrani. Šljive su blagotvorne jer pomažu kod psihičkih nemira i potekškoća sa koncentracijom, jačaju srce i imunitet, regulišu probavu, čiste organizam i odstranjuju iz njega štetne materije, podstiču rad jetre i popravljaju apetit.
Šljiva ima veliku upotrebu. Pored rakije, šljiva se najčešće upotrebaljava u proizvodnji džemova, marmeladi, sokova i slatka. Zatim, prodaju se kao sušene šljive ili se jednostavno jede kao poslastica. Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da su šljive pravilno gajene.
Kruška
Slatke i sočne, kruške su nekada nazivane darom bogova. Spadaju u istu porodicu voća kao jabuke i dunje. U zavisnosti od vrste, kruške mogu biti žute, zelene, braon ili crvene i dobar su izvor vitamina C. Iako je poznata činjenica da voće treba da bude deo naše svakodnevne ishrane, u odnosu na ostalo voće, zanemarljivo je mala mogućnost da se konzumiranjem krušaka dobije alergija, tako da se ona smatra i hipoalergenskim voćem.
Od krušaka se pravi vrlo kvalitetna rakija, a najpoznatija među njima je kruškova rakija od sorte „vilijam“.
Vilijamovka ima vrlo krupan plod, kruškolikog oblika, težine oko 200-250g. Peteljka je srednje dugačka, jaka, drvenasta, na podnožju malo mesnata. Čaška je srednje velika, poluotvorena, s malim listićima, vrlo malo udubljena. Boja ploda je zelenkastožuta, sa sitnim sivim tačkicama, uz peteljku i čašku ima smeđe rđaste mrlje. Meso je topljivo, beložute boje, vrlo aromatično, sazreva u avgustu.
Jabuka
Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije. Njoj najsrodnija vrsta, Malus sieversii, se još uvek može naći na planinama u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 m. Kako su kroz ovaj predeo prolazili putni pravci koji su povezivali Kinu sa Bliskim Istokom i Evropom, verovatno su putnici ti koji su doprineli rasprostiranju jabuke van svoje domovine.
Prvi podaci o kultivaciji jabuke govore o uzgoju u Anadoliji i severnoj Mesopotamiji u drugom milenijumu pne.
Jabuka je jedna od najrasprostranjenijih voćki u svetu, ima preko 10.000 sorti. Može biti kisela ili slatka, a po obliku okrugla, šiljata ili pljosnata. Po boji, jabuke mogu biti crvene, žute ili zelene, a po glatkoći sjajne i hrapave.
Najpoznatije sorte su: zlatni delišes, jonatan, ajdared, crveni delišes, greni smit…
Dunja
Dunja potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom “sidonijska kruška”. Zlatnožute je boje, tvrdog ploda sa oporo kiselim ukusom. Grci su je obožavali, kod njih je simbolizovala ljubav i sreću, a najčešće su je pripremali tako što bi je izdubili, napunili medom i ispekli. Inače, u stara vremena dunja je smatrana simbolom plodnosti. Običaj je bio da mladenci, uoči venčanja, pojedu dunju da bi im brak bio plodan i srećan.
Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Dunje se teže konzumiraju sirove, zbog oporosti, a veoma su ukusne kuvane, pečene, pripremljene kao kompot, žele, marmelada i voćne kašice.
Kod nas postoje dve vrste dunja: vranjanski dunjac i leskovačka dunja i obe sorte mogu da se prerađuju u rakiju.
Grožđe
Grožđe je naziv za plod biljaka iz roda Vitis (vinove loze), kojim se često naziva i 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta vinove loze. U zavisnosti od vrste, može biti zelenkaste, ružičaste ili modrikastocrne boje. Oblik, težina i veličina grozda zavise od sorte i uslova sredine. Po obliku su grozdovi raznih sorti raznovrsni. Ipak, mogu se svrstati u nekoliko osnivnih tipova: valjkast (cilindričan), kupast, valjkasto-kupast, krilast i razgranat. Između ovih osnovnih oblika tipova grozdova postoje i mnogi prelazni oblici. Prema tome da li su bobice u grozdu priljubljene ili razmaknute, imamo više ili manje zbijene grozdove. Vinske sorte imaju većinom zbijene grozdove, dok stone sorte, i one kombinovanih svojstava imaju rastresite.
Rakija od loze (Lozovača) je dobijena destilacijom neoceđenog fermentisanog kljuka grožđa plemenite vinove loze (Vitis Vinifera) i sadrži 40-45% vol. etanola.
Višnja
Višnja (lat. Prunus cerasus) vrsta je drvenastih skrivenosemenica, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu Aziju.
Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za pravljanje sokova, džemova, kompota, ili se u smrznutom stanju čuva za pravljanje raznih poslastica.
Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).
Smatra se da je pratilac trešnje, poreklom iz Male Azije, koja je pre početka naše ere preko Grčke i starog Rima preneta u zemlje Evrope. Plodove divlje višnje čovek je koristio za ishranu, još dok je ona spontano rasla. Nema tačnih podataka od kada se višnja gaji u našoj zemlji.
Malina
Malina je grm koji potiče iz jugoistočne Evrope, raste uz rubove puteva i šumaraka, a sve se češće uzgaja i u vrtovima i gotovo da je jednako toliko udomaćena kao i jabuke, kruške ili šljive. Plod je zbirna koštunica crvene boje, poznata po jedinstvenoj aromi koju duguje posebnoj mešavini aroma, koja se teško imitira, čuva i konzervira, te prefinjenom delikatno-kiselkastom ukusu.
Malina je u svim razvijenim zemljama sveta visoko cenjena biljka, prvo zbog neodoljivog izgleda, ukusa i mirisa a zatim i zbog svojih lekovitih svojstava. Ovo bobičasto voće je tako slatko a ima tako malo kalorija, što je već dovoljan razlog da maksimalno uživamo u njemu. Jedna porcija malina od 150 g broji manje od 60 kcal i manje od 10 g ugljenih hidrata.
Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira pankreas na lučenje insulina, pa time snižava šećer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj industriji, naravno i za proizvodnju našeg likera.
Med
Med predstavlja najdivniji proizvod koji nam je priroda podarila. On sadrži skoro sve sastojke koji grade ljudski organizam. Nektar koji se nalazi u cveću jeste osnovni izvor ugljenih hidrata koje zatim pčele prerađuju u fruktozu i glukozu, koje su osnovni činioci meda. Pčele proizvode med u svojim malim telima i daju nam divan prirodni eliksir koji uvek treba imati u domu i koristiti u ishrani.
Mnoštvo biljnih sastojaka u medu podstiču i jačaju naš imunološki sistem i čine nas otpornijim na bolesti. Med je bogat raznim vitaminima i mineralima koji su neophodni za održavanje dobrog zdravlja. Tu spadaju: gvožđe, cink, kalcijum, fosfor, kalijum, bakar, magnezijum, mangan, hrom i selen. Pored toga sadrži aminokiseline neophodne za život. Sirovi med pun je i enzima. Oni su odgovorni za regeneraciju i zdravlje ćelija, apsorpciju hrane i sve biološke procese u našem telu.
Med nema nikakvih štetnih dejstava!